Na Međunarodni dan ljudskih prava vredi potvrditi da žene imaju ista prava kao i muškarci. Tako jednostavna, samorazumljiva tvrdnja, nije činjenica nigde na svetu, pa ni u Srbiji. Foto: Medija centar Ako prava stavimo u kontekst dostojanstvenog života (što je takođe osnovno pravo), uprkos samohvalama o ekonomskom progresu i „zlatnom dobu“, podaci govore
Nastojeći da obrađujemo teme iz oblasti suočavanja sa prošlošću, ratnih zločina i tranzicione pravde o kojima se sve manje govori, a koje su izuzetno značajne, i ove godine u okviru medijskog partnerstva sa dnevnim listom Danas razgovarali smo, pratili i analizirali različite aspekte i gledišta svih koji su govorili za Danas, a koji se smatraju relevantnim,
Srbiju godišnje izgubi jedno Kraljevo. Ostalo nas je manje od sedam miliona i polako postajemo stara, pasivna i umiruća nacija. Potraga za boljim životom je istorijska konstanta svih balkanskih naroda. Krajem 19. i početkom 20. veka omalenu Crnu Goru je napustilo nekoliko desetina hiljada stanovnika bežeći od gladi i nemaštine. U istom periodu Dalmaciju,
Francuski nobelovac Alber Kami u svom čuvenom romanu Kuga pripoveda fascinantnu sagu o jezivim zbivanjima i pravilima igre u jednom primorskom, mediteranskom gradu u kojem je bolest iz naslova dela takoreći preko noći eksplodirala i odnela u roku od nekoliko meseci desetine hiljada života. U gradu otprilike veličine Novog Sada, koji je stavljen u karantin
Nedavna odluka Komisije da preimenuje ulicu narodnog heroja Stevana Filipovića u ulicu pripadnika ustaške vojske govori o lošem načinu rada ove komisije. Sledeći primer predstavlja veliko odugovlačenje rešavanje predmeta. Foto: Pixabay/Sakurayim Naime 2007. godine Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, podnelo je predlog Komisiji
Uporno istrajavanje da se zakonski ograniči pravo novinara na zaštitu izvora, uz nastojanje da se samoregulacija finansira iz državne kase, te najavljene izmjene u zakonima o zaštiti tajnosti podataka i slobodnom pristupu informacijama oslikava prirodu režima koji produkuje zarobljenu državu Edit 10. decembar 2019, 17:13 ažurirano 10. decembar 2019,
Medijski mrak. Urušene institucije. Uzurpirana država. Nasilje. Pretnje, ucene i zastrašivanja. Kolaps istine. Strahovlada. Foto: FoNet/Nenad Đorđević Ovo nije hipotetička situacija, već Srbija proteklih sedam godina. U ovim mračnim vremenima i brljotinama koje nam uništavaju dostojanstvo pojavio se jedan tračak svetlosti koji je polako počeo da obasjava
Ready or Not (Ko se nije sakrio…), režija: Met Betineli-Olpin, Tajler Žilet, scenario: Gaj Bjusik, Rajan Marfi, zemlja: SAD/Kanada, 2019. Nešto me je bockalo da ne propustim film „Doktor Sleep“ i drago mi je što nisam, pošto sam nagrađen jednim od – uz Tarantina i Louča – najlepših bioskopskih iskustava godine. Radoznalost je, uglavnom, bila izazvana
Hajde da obnovimo gradivo: novinarke Tanja Aleksić i Emina Kovačević (donedavno i Jovana Štetin) za nedelju pre podne pripremaju na N1 televiziji emisiju „7 na N1“, dakle, subjektivni izbor objektivnih događanja tokom minule sedmice. Istog dana, ali uveče, autorka Olja Bećković, u višedecenijski dugoj televizijskoj reviji „Utisak nedelje“, razgovara
Posle svakog ciklusa Pisa testiranja, naša javnost se uzburka zbog loših rezultata koji postižu deca u Srbiji. I onda se prisetimo da već godinama postoje primedbe da je naš školski sistem okoštao u „štrebanju“ fakata, umesto da se orijentiše ka osposobljavanju učenika za primenu znanja. Ali, pritom, zaboravljamo još jednu, izuzetno važnu primedbu:
Dok tražim odgovore na ova važna pitanja vremena, u sećanje prizivam slike iz tinejdžerskih dana. Početkom 1980-ih, moja Školska zajednica učenika donela je odluku, baš nekako u ovo vreme, da slobodne subote tokom jeseni iskoristimo za rad u lokalnoj fabrici za preradu povrća i tako zaradimo novac kojim ćemo platiti ekskurziju za naše drugove i drugarice
Široj javnosti nije poznato – nije, uostalom, informacija od javnog značaja – da Zoran Đinđić uopšte nije „voleo“ potonjeg predsednika DS-a i glavnog moderatora njene buduće propasti, JexS-a Tadića. Foto: Stanislav Milojković Zašto ga nije „voleo“ – ne znam, a nije ni bitno za temu naše današnje kolumne. Gornje „voleo“ sam uturio među znakove navoda
Za malo više od deset meseci, 31. oktobra 2020. godine trebalo bi da bude otvoren novi međunarodni aerodrom nešto dužeg imena – „Berlin Brandenburg Vili Brant“. Foto: Medija centar Osim izvesnosti da će aerodrom biti otvoren, taj događaj prati još jedna – neobičnost. Naime, retko se događa da se godinu dana unapred zna da neće biti svečane žurke povodom
Prije trideset godina, bila sam tinejdžerka koja igra košarku u malom gradu u Rumuniji. Sanjali smo o pobjedi na državnom prvenstvu — a onda smo pobijedili na državnom prvenstvu. Zatim sam sanjala da igram za reprezentaciju Rumunije, i jesam. Nekada bismo pobijedili, drugi put bismo izgubili, ali smo igrali i borili se srcem i dušom. Voljela sam sport,
Čak i najblaži izveštaji o stanju ljudskih prava sadrže ocenu da je LGBT+ zajednica (uz romsku) najdiskriminisanija u Srbiji. Foto: Medija centar Takođe, to je jedina zajednica kojoj se i dalje preti fizičkom eliminacijom zbog javnog ispoljavanja svog identiteta. Sa ovim se ne slaže većina građana Srbije koji veruje da pripadnici ove zajednice traže
Taman kada čovek pomisli da daljeg i veće apsurda nema, poput vulkana iz grotla Centralne otadžbinske uprave Srpske napredne stranke pojavi se nova, brža, jača, bolja – budalaština. Još se nismo „ohladili“ od protesta protiv opozicije, jedinstvenu pojavu u svetu politike, a onda je još bednija besmislica zaokupirala našu pažnju. Radi se o najavi Prvorođenog
Opraštajući se od našega druga i prijatelja, Đorđa Subotića, pored sve tuge koja nas prožima, trenutak je da se podsetimo na jednog izuzetnog čoveka, na njegovu principijelnost, ljudsku čestitost, moralnost, i iskonsku dobrotu koja ga je krasila. Istovremeno i da iskažemo i svoj ponos što smo se sa njim družili mnoge godine, sarađivali, vodili mnogobrojne
Opšte izbore vrh vladajuće SNS neupadljivo odavno najavljuje za Mladence – za 22. mart 2020. Čini se da im to deluje najsigurnije, to vraćanje martu kao mesecu glasanja. Bilo je glatko po njih i 2014. i 2018. (Beograd), dok su im aprilski izbori (2016. i 2017.) malo lošije prošli. Jednom su imali razjarenu opoziciju koja otvara džakove sa glasovima
Kao i u svakoj drugoj zemlji na svetu i u Kanadi postoje brojni problemi kada su u pitanju ljudska prava. Foto: Medija centar Razlika, posebno ako poredimo Kanadu sa Srbijom, jeste u stepenu pristojnosti društva da svoje neslaganje iznosi javno. I ovde na svakom Prajdu ima onih koji se protive, najčešće radikalnih vernika, ali nema nasilja i agresije
Svake godine u ovo vreme kada se osvrnem na godinu za nama, zapitam se koliko smo uspeli u proteklih 365 dana da postanemo tolerantniji, da se oslobodimo stereotipa i suočimo sa predrasudama, koliko smo poštovali tuđa prava i na kraju koliko smo bili ljudi. Nažalost nedovoljno! Foto: Medija centar Znam da živimo u turbulentnom vremenu, da su problemi