Izreka "Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“, vezuje se za veliki pravoslavni praznik – Krstovdan. Ova poslovica podseća vernike na značaj posta, molitve i poštovanja Časnog krsta. Prema crkvenom kalendaru, ovaj dan je posvećen sećanju na pronalazak i uzdizanje Časnog krsta na kojem je, prema hrišćanskom verovanju, stradao Isus Hrist. Post na Krstovdan
Krstovdan u narodnom verovanju važi za jedan od dana po kojima se predviđa kakva će biti predstojeća zima. Prema vremenskim prilikama na ovaj praznik, naši preci su tumačili da li nas očekuju sneg, mraz, suša ili blaga zima. Prema narodnom verovanju , ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna
Krstovdan u narodnom verovanju važi za jedan od dana po kojima se predviđa kakva će biti predstojeća zima. Prema vremenskim prilikama na ovaj praznik, naši preci su tumačili da li nas očekuju sneg, mraz, suša ili blaga zima. Prema narodnom verovanju , ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna
Krstovdan ili Vozdviženje (pozdizanje) časnog krsta je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja događaj kada je car Konstantin postavio krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem. Srpska pravoslavna crkva slavi Krstovdan 27. septembra. Po pravilu, Krstovdan je dan strogog posta. Rimski car Maksencije činio je mnoga zla narodu, goneći i mučeći
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Krstovdan, Vozdviženje Časnog krsta, dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kojem je Isus Hristos raspet na Golgoti. U crkvama služi se liturgija svetog Jovana, uz ritual velikog osveštavanja vode, koje prati praznično bogosluženje. Običaji za Krstovdan nalažu da
Foto: Shutterstock/Cherries 0 komentara Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju jesenji Krstovdan, praznik posvećen uspomeni na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kojem je Isus Hristos raspet na Golgoti. Krstovdan je dan strogog posta, a jedan od običaja vezanih za ovaj praznik jeste branje i osveštavanje
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Krstovdan, Vozdviženje Časnog krsta, dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kojem je Isus Hristos raspet na Golgoti. U crkvama služi se liturgija svetog Jovana, uz ritual velikog osveštavanja vode, koje prati praznično bogosluženje. Običaji za Krstovdan nalažu da
Vozdviženje Časnog i Životvornog Krsta Gospodnjeg proslavlja se 27. septembra. Uoči praznika, 26. septembra uveče, služi se bdenije, koje prema tekstu traje oko dva i po do tri sata. Njegova posebnost je Čin Vozdviženja Krsta, koji se obavlja na kraju jutrenja. Pomazivanje vernika dolazi nakon tog čina. Za vernika koji dolazi u crkvu na prazničnu liturgiju
Uoči velikog hrišćanskog praznika Krstovdana , pravoslavni vernici često se suočavaju sa brojnim nedoumicama – od toga zašto postoje dva praznika sa istim imenom u kalendaru, kako se pravilno posti, pa sve do toga da li su narodna verovanja o vremenskoj prognozi i kućnim poslovima utemeljena u veri. Veroučitelj Aleksandar Đurđević iz Stare Pazove,
