Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo je hrišćanski praznik, koji se slavi u 40. dana nakon Vaskrsa. Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem Gospod je pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao: „Idite po svemu sveti i propovedajte Evanđelije svakom stvorenju
Večeras, uoči Spasovdana, po starom narodnom običaju veruje se da bi tačno u ponoć trebalo pogledati u nebo, jer se smatra da se tada "otvaraju nebeska vrata" i da će onome ko u tom trenutku pomisli iskrenu želju godina doneti sreću, zdravlje i napredak. Spasovdan , praznik koji se obeležava četrdeset dana nakon Vaskrsa, u srpskoj tradiciji oduvek
Na Spasovdan, kiša u Srbiji prema narodnom verovanju donosi blagoslov poljoprivrednicima, jer kao neprocenjiv znak najavljuje izuzetno rodnu godinu i pune ambare. Spasovdan se u našem narodu smatra jednim od najvažnijih praznika u godini . Međutim, malo ko zna da su naši stari na ovaj dan sa posebnom pažnjom gledali u nebo. Vremenske prilike na Spasovdan,
Sutra, 25. maja, obeležava se Vaznesenje Gospodnje, poznato i kao Spasovdan , koji je slava glavnog grada Beograda. Ovaj značajan praznik, koji pada 40 dana nakon vaskrsenja Hristovog, ima duboke korene u srpskoj tradiciji i u mnogim mestima u Srbiji se slavi kao zavetina, ili slava celog sela. Praznične aktivnosti i običaji Na Spasovdan, vernici se
Velika spasovdanska litija, povodom slave Grada Loznice, biće održana na praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u četvrtak, 21. maja, najavila je Eparhija šabačka. Predvodiće je episkop šabački Jerotej, a litija će ići od hrama Vaznesenja Gospodnjeg na Lagatoru do stare crkve Pokrova Presvete Bogrodice. Litija kreće u 19 sati, prolazi centrom grada pored velikog
Srpska pravoslavna crkva 21. maja slavi Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan, jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili "Dan spasa" je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Vaskrsa , a 10 dana pre Duhova, i uvek pada u četvrtak. Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem Gospod je pokazao da je jači od smrti i 40
Spasovdan je praznik koji obiluje običajima koji se strogo poštuju. Ovaj veliki praznik pada tačno 40 dana nakon Vaskrsa, a obeležava pobedu dobra nad zlom. Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem Gospod je pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio. - Idite po
Sutra se obeležava Vaznesenje Gospodnje ili Spasovdan, koji je i slava grada Beograda, a u mnogim mestima u Srbiji je i zavetina, odnosno slava celog sela. Ovaj praznik pada 40 dana nakon vaskrsenja Hristovog i za njega se vezuje mnogo narodnih verovanja i običaja. Vernici su na Spasovdan odlazili u crkvu, a posle izlaska iz crkve, domaćini su svoje
Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan . U crkvenom kalendaru ovaj praznik je obeležen crvenim slovom. Slavi se četrdeset dana nakon Vaskrsa, tačnije u četvrtak šeste nedelje posle praznika Vaskrsenja Hristovog. Na večernjoj službi koja se služi u sredu uoči Vaznesenja vrši se u skladu sa crkvenim tipikom, takozvano
Na Spasovdan , koji važi i za najsrećniji četvrtak u godini, i nebo bi trebalo posmatrati drugačijim očima. Ljudi su nekada verovali da vremenske prilike tog dana nisu slučajne, već da u sebi nose poruku o godini koja dolazi. Zato se i kiša koja tada padne nije doživljavala kao obična - već kao znak, opomena ili blagoslov, u zavisnosti od toga kako
