Kontroverze oko izbora Đakovića za Bijenale: „Kao da atletičara koji se nije kvalifikovao ni na lokalnom nivou šaljemo na Olimpijske igre“

foto (BETAPHOTO/Ministarstvo kulture) 0 komentara Srbiju će na 61. Bijenalu u Veneciji predstavljati slikar Predrag Đaković sa projektom „Preko golgote do vaskrsa“, što je u stručnoj javnosti odjeknulo snažno i izazvalo burne reakcije. Svojevrsni presedan nije samo polemika u vezi sa procedurom, estetskim vrednostima i relevantnošću izabranog umetnika,

Vuk Vidor: Autogol u Veneciji — nije ni smešno ni tužno, već uvredljivo

Foto : Igor Stevanovic / Alamy / Profimedia 0 komentara Vuk Vidor, umetnik i sin Vladimira Veličkovića prokomentarisao je na svom Fejsbuk profilu svoj stav u vezi sa izborom predstavnika Srbije za ovogodišnje 61. Bijenale umetnosti u Veneciji. Naslov teksta je Autogol u Veneciji , a Danas ga uz saglasnost autora Vuka Vidora , prenosi u celosti: „Već

Odlučeno ko predstavlja Srbiju na Bijenalu umetnosti u Veneciji: Postavka u našem paviljonu biće koncipirana kao "prostor tišine"

Boje Srbije na Bijenalu umetnosti brani Predrag Đaković: Venecija je njegova druga kuća, a tamo ide s projektom "Preko Golgote do vaskrsa"

Ko je birao predstavnika Srbije za Bijenale i koliko je poznat njegov rad?

Foto: Shutterstock/Simone Padovani 0 komentara Izabran je predstavnik Srbije na Bijenalu umetnosti u Veneciji za 2026. godinu. Ime autora Predraga Đakovića stručnoj javnosti i lokalnoj umetničkoj sceni ne znači mnogo. Nakon „upoznavanja“ sa likom i delom, sagovornici portala N1 kažu da se njegov rad ne može svrstati u domen savremene umetnosti, ali

„Preko golgote do vaskrsa“: Burne reakcije u stručnoj javnosti zbog izbora predstavnika Srbije za 61. Bijenale umetnosti u Veneciji

Foto: FB 0 komentara Slikar Predrag Đaković, koji živi i radi u Pragu, predstavljaće Srbiju na 61. Bijenalu umetnosti u Veneciji 2026. godine projektom radnog naslova “Preko golgote do vaskrsa”, koji je podneo Arhiv Vojvodine, a ocenjen je kao doprinos međunarodnom „dijalogu o sećanju, identitetu i savesti”, pokazujući da da „rana može postati mesto