Srpska pravoslavna crkva 5. aprila obeležava Ulazak Hristov u Jerusalim, praznik poznak i kao Cveti. To je pokretni praznik koji se slavi sutradan po Lazarevoj suboti ‒ Vrbici , šeste nedelje velikog posta, nedelju dana pred Vaskrs. Svrstava se u red veliki praznika i u crkvenom kalendaru upisan je crvenim slovom. ZAŠTO SE ISUS HRISTOS NAZIVA BOGOČOVEKOM:
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave jedan od najvećih hrišćanskih praznika - Cveti. Praznik Cveti uvek se obeležava u nedelju pre Vaskrsa , a dan nakon Vrbice i njime se završava šesta nedelja velikog posta! Društvo Danas su Cveti: Negde se peva, a negde tuguje Na samom kraju šeste nedelje velikog Vaskršnjeg posta, proslavljamo i svečani
Lazareva subota podseća na čudo kada je Isus vaskrsao Lazara, čime je najavio sopstveno vaskrsenje. Ovaj događaj ima snažnu simboliku pobede života nad smrću i predstavlja uvod u najveći hrišćanski praznik – Uskrs. Zašto se praznik zove Vrbica ? Naziv „Vrbica“ potiče od vrbe, drveta koje prvo olista u proleće. U nedostatku palminih grana (koje se koriste
Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, ima duboko ukorenjeno značenje u srpskoj tradiciji i pravoslavlju, kažu etnolozi. Ovaj praznik se obeležava danas, u subotu pred Cveti , odnosno nedelju pre Vaskrsa, i posvećen je uspomeni na vaskrsenje Lazara, Hristovog prijatelja, što simbolično najavljuje i Hristovo vaskrsenje. Društvo One blagosiljaju i kunu:
Subota pred praznik Cveti i sedmicu pred Vaskrs, posvećena je uspomeni na vaskrsenje četvorodnevnog Lazara, i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila.Zbog aktuelne pandemije i zabrane kretanja, vernici će današnji praznik obeležiti u svojim kućama. Praznik kada se u hramovima Srpske pravoslavne crkve u popodnevnim
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Lazarevu subotu, praznik u narodu poznat kao Vrbica, posvećen sećanju na poslednje čudo Hristovo pred nedelju stradanja, smrt i vaskrsenje. Tada je Hristos, prema predanju, vaskrsao Lazara iz Vitanije. Ovaj praznik se uvek proslavlja u pretposlednjoj nedelji Velikog vaskršnjeg posta i uvek u subotu, dan uoči
Lazareva subota, poznata i kao Vrbica , ima duboko ukorenjeno značenje u srpskoj tradiciji i pravoslavlju. Ovaj praznik se obeležava u subotu pred Cveti, odnosno nedelju pre Vaskrsa, i posvećen je uspomeni na vaskrsenje Lazara, Hristovog prijatelja, što simbolično najavljuje i Hristovo vaskrsenje. - Lazareva subota je praznik vere, nade i dečije radosti,
Praznik Cveti se uvek praznuju u nedelju, dan nakon Lazareve subote i nedelju dana pre Uskrsa. Ovaj praznik ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, i na poslednju nedelju njegovog života. Mnogi se pitaju zašto je Hristos u Jerusalim dojahao na magarcu i zašto
Bogosluženja u završnici Velikog posta pozivaju nas da uđemo u živu stvarnost jevanđelskih događaja, kako bismo postali istinski učesnici predstojeće Pashe. Nije slučajno što se na jutrenju Lazareve subote poju pesme koje se inače čuju samo na vaskrsnom svenoćnom bdeniju – „Angelski sabor udivi se“ i „Vaskrsenje Hristovo videvši“. DANAS JE DAN RADOSTI
