Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Nikitu. Sveti Nikita je rodom od Gota, učenik episkopa Teofila Gotskog, koji je učestvovao na Prvom Vaseljenskom Saboru. Kada knez Gotski Atanarik poče mučiti hrišćane, tada Sveti Nikita stade pred kneza i izobliči ga zbog bezboštva i nečovečnosti. Mučen strašnim mukama
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Nikitu. Sveti Nikita poticao je od Gota i bio je učenik episkopa Teofila Gotskog, koji je učestvovao na Prvom vaseljenskom saboru. U vreme kada je gotski knez Atanarik započeo progon hrišćana , Sveti Nikita se hrabro suprotstavio, javno osudivši kneza zbog njegovog bezboštva
Pravoslavni vernici 28. septembra obeležavaju spomen na Svetog velikomučenika Nikitu , velikog svetitelja i mučenika iz 4. veka, koji je u hrišćanskoj tradiciji ostao upamćen po svojoj nepokolebljivoj veri, duhovnoj snazi i čudotvornim molitvama. U narodnoj tradiciji, praznik Svetog Nikite vezuje se za prelazni period jesenjih dana, kada se priroda
Sveti velikomučenik Nikita , koga Srpska pravoslavna crkva proslavlja 28. septembra, postradao je zbog vere u Hrista u vreme progona hrišćana u Gotskoj zemlji. Bio je Got po poreklu i učenik episkopa Teofila Gotskog, koji je učestvovao na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji. Kada je gotski knez Atanarik počeo da progoni hrišćane, Sveti Nikita otvoreno
Ovogodišnji praznik Vozdviženja Časnog Krsta , koji se proslavlja 27. septembra, obeležava se u godini u kojoj se navršava 1.700 godina od 326. godine, kada je, prema crkvenom predanju, sveta Jelena stigla u Jerusalim i započela potragu za Krstom Gospodnjim. Arheološka istraživanja u Hramu Vaskrsenja Hristovog započeta su tokom radova na obnovi poda
Na praznik Vozdviženja Časnog Krsta , verni narod okupio se u Hramu Svetog Save na Vračaru, gde je svetu Liturgiju služio patrijarh srpski Porfirije. U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio je o Časnom Krstu kao putokazu koji čoveka vraća Hristu, dok je patrijarh Porfirije na kraju Liturgije pozvao vernike da Krst u svom životu ne vezuju za osvetu,
Na Vozdviženje Časnog krsta , Krstovdan, u hramovima se iznosi Časni krst , vernici mu se poklanjaju, a praznik se proslavlja kao jedan od dvanaest velikih praznika Pravoslavne crkve. Ipak, kada dođe vreme za trpezu, praznična radost ima drugačiji oblik: Vozdviženje Časnog krsta Gospodnjeg je strogo posni dan. Zašto se na dan tako velikog praznika
Na ikoni Vozdviženja Časnog Krsta sve je podređeno jednom prizoru: Krst se uzdiže iznad okupljenog vernog naroda. Ipak, iza tog naizgled jednostavnog prikaza krije se mnogo više detalja. Ko je jerarh koji drži Krst, ko su dvojica đakona uz njega i zašto se sa leve i desne strane pojavljuju Sveti car Konstantin i Sveta carica Jelena? Odgovor počinje
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Vozdviženje (podizanje) Časnog krsta, praznik koji je u narodu poznat kao jesenji Krstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kojem je Isus Hristos raspet na Golgoti. Krstovdan se obeležava kao crveno slovo u kalendaru i vernici taj dan poste, a mnogi jedu
5,9K Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, proslavljaju jesenji Krstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hristos na Golgoti. Vernici se tokom današnjeg dana pridržavaju posta, a bere se i posvećuje bosiljak. Prema predanju, 326. godine carica Jelena, majka cara Konstantina,
