U mnogim domovima širom Srbije, Uskrs ne može da prođe bez jednog posebnog običaja - ostavljanja takozvane čuvarkuće. Reč je o prvom ofarbanom jajetu koje se ne jede, već se pažljivo čuva sve do narednog praznika, kao simbol zaštite i porodične sreće. Ovaj običaj za Uskrs, duboko ukorenjen u narodnoj tradiciji, prenosi se s kolena na koleno i i dalje
Voditelji Kurir televizije čestitali su današnji praznik gledaocima Kurir televizije i čitaocima Kurira. Pored čestitke, odgovorili su na pitanje koje se tiče tradicionalnih običaja obaveznih u njihovim domovima, vezanih za ovaj dan. I na kraju, komentar u vezi sa najlepšim Uskrsom koji pamte, odnosno onome po čemu se baš taj izdvojio u odnosu na sve
Voditelji Kurir televizije čestitali su današnji praznik gledaocima Kurir televizije i čitaocima Kurira. Pored čestitke, odgovorili su na pitanje koje se tiče tradicionalnih običaja obaveznih u njihovim domovima, vezanih za ovaj dan. I na kraju, komentar u vezi sa najlepšim Uskrsom koji pamte, odnosno onome po čemu se baš taj izdvojio u odnosu na sve
Vaskrs , najveći hrišćanski praznik, u Srbiji se ne obeležava samo odlaskom u crkvu i porodičnim ručkom. On nosi duboku simboliku i bogatu tradiciju koja se prenosi generacijama. Od ranog jutra pa sve do večeri, svaki detalj ima svoje značenje – od prvog zalogaja do načina na koji se ukućani pozdravljaju. Čuvarkuća – jaje koje čuva porodicu Prvo ofarbano
U svitanje Vaskrsa , svetlost se polako probija kroz prozore, obasjavajući stolove prekrivene šarenim pogačama i jaja u bojama koje podsećaju na prvi cvet proleća. Kuće su ispunjene mirisima sveže pečenog hleba i toplinom porodičnih razgovora, dok se kroz dvorišta širi smeh dece koja nestrpljivo drže jaja spremna za tucanje. U tim trenucima, Vakrs nije
U domu jereja Simeona Vasića , sveštenika pravoslavne crkve Ćirila i Metodija u Kačarevu, Uskrs se proslavlja u duhu tradicije, gotovo isto kao i u većini pravoslavnih porodica. Ipak, ono što ovu porodicu izdvaja jeste to što vaskršnje jutro počinje u crkvi, gde otac Simeon služi liturgiju, dok ostatak dana provodi sa suprugom Dijanom i decom, Jefimijom
Prvo jaje koje se ofarba za Uskrs treba da bude crvene boje i zove se čuvarkuća. Ona se čuva sve do narednog Uskrsa, a evo šta se nakon toga radi. Farbanje uskršnjih jaja se u zavisnosti od kraja odvija na Veliki četvrtak, petak ili Veliku subotu, ali bez obzira na dan kada se farbaju, prvo jaje koje se boji treba da bude crvene boje i zove se čuvarkućom
Uskrs zauzima posebno mesto u životu pravoslavnih vernika i smatra se najvažnijim hrišćanskim praznikom. U Srbiji je njegovo obeležavanje bogato običajima koji se prenose kroz generacije i čuvaju porodičnu i versku tradiciju. Upravo ti rituali daju prazniku posebnu toplinu i čine ga zanimljivim i deci i odraslima. Kada se pomene Uskrs, većina prvo
Vaskrs , najvažniji hrišćanski praznik, u srpskom narodu prati bogatstvo običaja koji spajaju veru, simboliku i porodično zajedništvo. Kako ističe dr Vesna Marjanović , etnolog i antropolog, ovi običaji imaju duboko ukorenjeno značenje i prenose se generacijama. - Srpska pravoslavna crkva praznik vaskrsnuća Isusa Hrista naziva Vaskrs, ali je podjednako
Čuvarkuća, foto: Shutterstock/Ivan Josifovic 0 komentara U svakoj kući koja obeležava Uskrs postoji jedno jaje koje se ne lomi, ne poklanja i ne jede – čuvarkuća. Čuvarkuća stoji po strani, često na polici ili pored ikone, i ostaje tu – do sledeće godine. Naizgled običan predmet, zapravo nosi slojevitu simboliku koja seže daleko pre hrišćanstva. Jaje
