Između Velike i Male Gospojine u narodnoj tradiciji posebno mesto zauzima period koji se naziva Međugospojinski . Reč je o vremenu koje traje od 28. avgusta, kada se obeležava Velika Gospojina, do 21. septembra, kada pravoslavni vernici slave Malu Gospojinu. Ovaj period u narodnom kalendaru označava svojevrsni prelaz između leta i jeseni, pa su za
Velika Gospojina, odnosno Uspenje Presvete Bogorodice, obeležava se 28. avgusta i jedan je od najznačajnijih praznika posvećenih Bogorodici. Uz ovaj dan vezani su brojni narodni običaji, a među njima posebno mesto ima bosiljak - biljka kojoj se u tradiciji pripisuju simbolika čistoće, zdravlja i zaštite doma . Prema starom verovanju , domaćice su na
Pravoslavni vernici danas obeležavaju crveno slovo i veliki praznik, Veliku Gospojinu . Za ovaj dan od davnina se vezuju brojni običaji i verovanja , a naš narod oduvek je imao posebno poštovanje prema Bogorodici. U narodnoj tradiciji Velika Gospojina, odnosno Uspenje Presvete Bogorodice, doživljavana je i kao zaštitnica žena, pre svega porodilja i
O Uspenju Presvete Bogorodice ne saznajemo iz knjiga Novog zaveta. Sve što znamo o ovom događaju do nas je došlo kroz crkveno predanje, ali i kroz ikone. Apokrifno "Kazivanje Svetog Jovana Bogoslova o Uspenju Presvete Bogorodice", kao i drugi apokrifi, dela Svetog Jovana Damaskina i praznični kanoni, poslužili su kao osnova za oblikovanje ikonografije
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Uspenje presvete Bogorodice , jedan od najvećih hrišćanskih praznika. U narodu poznat kao Velika Gospojina, praznik se smatra praznikom majki i dece, a za njega se vezuju brojni običaji i verovanja. Praznik je uspomena na smrt Bogorodice . Prema jevanđeljima, to je dan kada se uznela na nebo i "predala svoj
Naši preci verovali su da vremenske prilike na Veliku Gospojinu mogu da nagoveste kakav nas period čeka. Posmatrali su nebo, kišu, sunce i promene u prirodi, tražeći u njima znakove za jesen i zimu. Velika Gospojina smatra se jednom od važnih prekretnica u godini, jer se praznuje u vreme kada leto polako ustupa mesto jeseni. Zbog toga su se za ovaj
Naši preci verovali su da vremenske prilike na Veliku Gospojinu mogu da nagoveste kakav nas period čeka. Posmatrali su nebo, kišu, sunce i promene u prirodi, tražeći u njima znakove za jesen i zimu. PROČITAJ JOŠ: GOSPOJINSKI POST JE ZAVRŠEN, A DA LI SE I DANAS POSTI: Sveštenik Bojan Krstanović rešio dilemu nekih vernika Velika Gospojina smatra se jednom
Velika Gospojina , jedan od najvećih praznika u pravoslavlju, posvećen Uspenju Presvete Bogorodice , se u narodu doživljava kao vreme smirenja, tišine i povratka suštinskim vrednostima - veri, porodici i unutrašnjem miru. Vernici ga dočekuju sabrano, uz molitvu i odlazak u crkvu, jer se veruje da je upravo ovaj praznik trenutak kada treba zastati i
Praznik Uspenja Presvete Bogorodice , koji se u pravoslavnoj tradiciji obeležava 28. avgusta, jedan je od najvećih i najvažnijih praznika posvećenih Majci Božijoj. Ovaj dan vernici doživljavaju kao trenutak duhovnog smirenja i sećanja na upokojenje Presvete Bogorodice, ali i na njeno uznesenje u večni život. U narodu se praznik Velika Gospojina poštuje
