Između Velike i Male Gospojine u narodnoj tradiciji posebno mesto zauzima period koji se naziva Međugospojinski . Reč je o vremenu koje traje od 28. avgusta, kada se obeležava Velika Gospojina, do 21. septembra, kada pravoslavni vernici slave Malu Gospojinu. Ovaj period u narodnom kalendaru označava svojevrsni prelaz između leta i jeseni, pa su za
Velika Gospojina, odnosno Uspenje Presvete Bogorodice, obeležava se 28. avgusta i jedan je od najznačajnijih praznika posvećenih Bogorodici. Uz ovaj dan vezani su brojni narodni običaji, a među njima posebno mesto ima bosiljak - biljka kojoj se u tradiciji pripisuju simbolika čistoće, zdravlja i zaštite doma . Prema starom verovanju , domaćice su na
Pravoslavni vernici danas obeležavaju crveno slovo i veliki praznik, Veliku Gospojinu . Za ovaj dan od davnina se vezuju brojni običaji i verovanja , a naš narod oduvek je imao posebno poštovanje prema Bogorodici. U narodnoj tradiciji Velika Gospojina, odnosno Uspenje Presvete Bogorodice, doživljavana je i kao zaštitnica žena, pre svega porodilja i
O Uspenju Presvete Bogorodice ne saznajemo iz knjiga Novog zaveta. Sve što znamo o ovom događaju do nas je došlo kroz crkveno predanje, ali i kroz ikone. Apokrifno "Kazivanje Svetog Jovana Bogoslova o Uspenju Presvete Bogorodice", kao i drugi apokrifi, dela Svetog Jovana Damaskina i praznični kanoni, poslužili su kao osnova za oblikovanje ikonografije
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Uspenje presvete Bogorodice , jedan od najvećih hrišćanskih praznika. U narodu poznat kao Velika Gospojina, praznik se smatra praznikom majki i dece, a za njega se vezuju brojni običaji i verovanja. Praznik je uspomena na smrt Bogorodice . Prema jevanđeljima, to je dan kada se uznela na nebo i "predala svoj
Naši preci verovali su da vremenske prilike na Veliku Gospojinu mogu da nagoveste kakav nas period čeka. Posmatrali su nebo, kišu, sunce i promene u prirodi, tražeći u njima znakove za jesen i zimu. PROČITAJ JOŠ: GOSPOJINSKI POST JE ZAVRŠEN, A DA LI SE I DANAS POSTI: Sveštenik Bojan Krstanović rešio dilemu nekih vernika Velika Gospojina smatra se jednom
Velika Gospojina , jedan od najvećih praznika u pravoslavlju, posvećen Uspenju Presvete Bogorodice , se u narodu doživljava kao vreme smirenja, tišine i povratka suštinskim vrednostima - veri, porodici i unutrašnjem miru. Vernici ga dočekuju sabrano, uz molitvu i odlazak u crkvu, jer se veruje da je upravo ovaj praznik trenutak kada treba zastati i
Praznik Uspenja Presvete Bogorodice , koji se u pravoslavnoj tradiciji obeležava 28. avgusta, jedan je od najvećih i najvažnijih praznika posvećenih Majci Božijoj. Ovaj dan vernici doživljavaju kao trenutak duhovnog smirenja i sećanja na upokojenje Presvete Bogorodice, ali i na njeno uznesenje u večni život. U narodu se praznik Velika Gospojina poštuje
Naši preci verovali su da vremenske prilike na Veliku Gospojinu mogu da nagoveste kakav nas period čeka. Posmatrali su nebo, kišu, sunce i promene u prirodi, tražeći u njima znakove za jesen i zimu. Velika Gospojina smatra se jednom od važnih prekretnica u godini, jer se praznuje u vreme kada leto polako ustupa mesto jeseni. Zbog toga su se za ovaj
.gif&w=300&h=300&t=square&a=attention&errorredirect=ssl%3A%2F%2Fwww.republika.rs%2Fdata%2Fgifs%2F2026-08-28%2F1787942577_animation%20(7).gif)
