Na ikoni Vozdviženja Časnog Krsta sve je podređeno jednom prizoru: Krst se uzdiže iznad okupljenog vernog naroda. Ipak, iza tog naizgled jednostavnog prikaza krije se mnogo više detalja. Ko je jerarh koji drži Krst, ko su dvojica đakona uz njega i zašto se sa leve i desne strane pojavljuju Sveti car Konstantin i Sveta carica Jelena? Odgovor počinje
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Vozdviženje (podizanje) Časnog krsta, praznik koji je u narodu poznat kao jesenji Krstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kojem je Isus Hristos raspet na Golgoti. Krstovdan se obeležava kao crveno slovo u kalendaru i vernici taj dan poste, a mnogi jedu
5,9K Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, proslavljaju jesenji Krstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hristos na Golgoti. Vernici se tokom današnjeg dana pridržavaju posta, a bere se i posvećuje bosiljak. Prema predanju, 326. godine carica Jelena, majka cara Konstantina,
Izreka "Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“, vezuje se za veliki pravoslavni praznik – Krstovdan. Ova poslovica podseća vernike na značaj posta, molitve i poštovanja Časnog krsta. Prema crkvenom kalendaru, ovaj dan je posvećen sećanju na pronalazak i uzdizanje Časnog krsta na kojem je, prema hrišćanskom verovanju, stradao Isus Hrist. Post na Krstovdan
Krstovdan u narodnom verovanju važi za jedan od dana po kojima se predviđa kakva će biti predstojeća zima. Prema vremenskim prilikama na ovaj praznik, naši preci su tumačili da li nas očekuju sneg, mraz, suša ili blaga zima. Prema narodnom verovanju , ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna
Krstovdan u narodnom verovanju važi za jedan od dana po kojima se predviđa kakva će biti predstojeća zima. Prema vremenskim prilikama na ovaj praznik, naši preci su tumačili da li nas očekuju sneg, mraz, suša ili blaga zima. Prema narodnom verovanju , ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna
Krstovdan ili Vozdviženje (pozdizanje) časnog krsta je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja događaj kada je car Konstantin postavio krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem. Srpska pravoslavna crkva slavi Krstovdan 27. septembra. Po pravilu, Krstovdan je dan strogog posta. Rimski car Maksencije činio je mnoga zla narodu, goneći i mučeći
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Krstovdan, Vozdviženje Časnog krsta, dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kojem je Isus Hristos raspet na Golgoti. U crkvama služi se liturgija svetog Jovana, uz ritual velikog osveštavanja vode, koje prati praznično bogosluženje. Običaji za Krstovdan nalažu da
Foto: Shutterstock/Cherries 0 komentara Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju jesenji Krstovdan, praznik posvećen uspomeni na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kojem je Isus Hristos raspet na Golgoti. Krstovdan je dan strogog posta, a jedan od običaja vezanih za ovaj praznik jeste branje i osveštavanje
