Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Uspenje presvete Bogorodice , jedan od najvećih hrišćanskih praznika. U narodu poznat kao Velika Gospojina, praznik se smatra praznikom majki i dece, a za njega se vezuju brojni običaji i verovanja. Praznik je uspomena na smrt Bogorodice . Prema jevanđeljima, to je dan kada se uznela na nebo i "predala svoj
Naši preci verovali su da vremenske prilike na Veliku Gospojinu mogu da nagoveste kakav nas period čeka. Posmatrali su nebo, kišu, sunce i promene u prirodi, tražeći u njima znakove za jesen i zimu. Velika Gospojina smatra se jednom od važnih prekretnica u godini, jer se praznuje u vreme kada leto polako ustupa mesto jeseni. Zbog toga su se za ovaj
Naši preci verovali su da vremenske prilike na Veliku Gospojinu mogu da nagoveste kakav nas period čeka. Posmatrali su nebo, kišu, sunce i promene u prirodi, tražeći u njima znakove za jesen i zimu. PROČITAJ JOŠ: GOSPOJINSKI POST JE ZAVRŠEN, A DA LI SE I DANAS POSTI: Sveštenik Bojan Krstanović rešio dilemu nekih vernika Velika Gospojina smatra se jednom
Velika Gospojina , jedan od najvećih praznika u pravoslavlju, posvećen Uspenju Presvete Bogorodice , se u narodu doživljava kao vreme smirenja, tišine i povratka suštinskim vrednostima - veri, porodici i unutrašnjem miru. Vernici ga dočekuju sabrano, uz molitvu i odlazak u crkvu, jer se veruje da je upravo ovaj praznik trenutak kada treba zastati i
Praznik Uspenja Presvete Bogorodice , koji se u pravoslavnoj tradiciji obeležava 28. avgusta, jedan je od najvećih i najvažnijih praznika posvećenih Majci Božijoj. Ovaj dan vernici doživljavaju kao trenutak duhovnog smirenja i sećanja na upokojenje Presvete Bogorodice, ali i na njeno uznesenje u večni život. U narodu se praznik Velika Gospojina poštuje
Naši preci verovali su da vremenske prilike na Veliku Gospojinu mogu da nagoveste kakav nas period čeka. Posmatrali su nebo, kišu, sunce i promene u prirodi, tražeći u njima znakove za jesen i zimu. Velika Gospojina smatra se jednom od važnih prekretnica u godini, jer se praznuje u vreme kada leto polako ustupa mesto jeseni. Zbog toga su se za ovaj
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznat kao Velika Gospojina. Ovaj praznik se izdvaja i kao praznik žena i dece, pa danas posebno majke treba da se pomole ovoj svetiteljki. Poželjno je da vernici danas odu u crkvu kako bi prisustvovali L iturgiji , a oni koji su postili Gospojinski post moći
Foto: Shutterstock/Adam Jan Figel 0 komentara Velika Gospojina ima posebno mesto u narodnom kalendaru, jer se uz ovaj praznik prepliću vera, porodični običaji i tradicija povezana sa ženama i odnosom prema prirodi. “To je praznik koji se nalazi na granici između jednog i drugog perioda godine, pa su se uz njega vezivali običaji koji su se ticali zdravlja,
Jedan od najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici u Srpskoj pravoslavnoj crkvi jeste Uspenje Presvete Bogorodice , u narodu poznato kao Velika Gospojina . Praznik se obeležava 28. avgusta po gregorijanskom kalendaru. Njegovo ime na prvi pogled može da zvuči neobično, jer se govori o upokojenju Bogorodice, ali je njegovo značenje mnogo dublje
Velika Gospojina ove godine pada u petak, a upravo taj podatak mnoge vernike dovodi u nedoumicu. Gospojinski post završava se praznikom Uspenja Presvete Bogorodice, pa se postavlja pitanje da li se tog dana prelazi na mrsnu trpezu ili se post nastavlja do kraja dana. Odgovor sveštenika Bojana Krstanovića otklanja dilemu i podseća na pravilo koje važi
