Srpska pravoslavna crkva sutra proslavlja Vozdviženje (podizanje) Časnog krsta, praznik koji je u narodu poznat kao jesenji Krstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kojem je Isus Hristos raspet na Golgoti. Krstovdan se obeležava kao crveno slovo u kalendaru i vernici taj dan poste, a mnogi jedu
Vozdviženije časnog Krsta ili jesenji Krstovdan proslavljamo sutra, u nedelju, pa se mnogi vernici pitaju kako se posti. Prema crkvenom kalendaru taj dan se posti na ulju. Jesenji Krstovdan predstavlja jedan od važnih praznika u pravoslavnoj crkvi, a mnogi ga slave i kao krsnu slavu. Posvećen je Časnom Krstu Gospodnjem, i vezuje se za događaj iz 4
Na jesenji Krstovdan proslavlja se praznik tokom kog je Konstantin Veliki (potonji Sveti car Konstantin) zaustavio progon hrišćana i podigao krst u Rimu kao simbol pobede nad carom Maksencijem. Crkva, pak, 27. septembra obeležava dva značajna događaja u hrišćanstvu – pronalazak Časnog krsta na Golgoti na kom je razapet Isus Hrist i povratak Časnog
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Krstovdan, Vozdviženje Časnog krsta. Za ovaj praznik vezuje se veliki broj narodnih običaja. Krstovdan je jedan od značajnih dana u crkvenom kalendaru , a običaji koji ga prate deo su šireg narodnog predanja koje se generacijama prenosilo sa kolena na koleno. To je dan kada je carica Jelena, majka
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernice slave sutra, 27. septembra, jesenji Krstovdan , odnosno Vozdviženje Časnog krsta. Veliki praznik koji je u crkvenom kalandaru obeležen crvenim slovom, obeležava se u spomen na dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Krstovdan se slavi dva puta godišnje
