Uoči velikog hrišćanskog praznika Krstovdana , pravoslavni vernici često se suočavaju sa brojnim nedoumicama – od toga zašto postoje dva praznika sa istim imenom u kalendaru, kako se pravilno posti, pa sve do toga da li su narodna verovanja o vremenskoj prognozi i kućnim poslovima utemeljena u veri. Veroučitelj Aleksandar Đurđević iz Stare Pazove,
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave jesenji Krstovdan, Vozdviženje Časnog krsta. Poželjno je da izgovorite ovu molitvu, jer se veruje da ljude izbavlja od zlih sila. Na sutrašnji praznik - Krstovdan - praktikuje se strogi post, kada čak i vojska posti, pa je u narodu ostala izreka "Ko se krstom krsti, Krstovdan posti". Poželjno je
Vozdviženje Časnog krsta , u narodu poznato i kao jesenji Krstovdan, Srpska pravoslavna crkva proslavlja 27. septembra. Praznik je posvećen pronalasku Časnog krsta na Golgoti, ali i njegovom povratku u Jerusalim nakon što su ga Persijanci odneli iz Svetog grada. Prema crkvenom predanju, sveta carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, zaslužna
Kada se 27. septembra u hramovima iznese Časni krst i vernici mu se poklone, pred njima je sećanje na najvažnije mesto Hristovog stradanja. Krst na kojem je Gospod Isus Hristos razapet ujedno je i znak pobede nad smrću, pa se praznik Vozdviženja u Crkvi obeležava sa posebnom ozbiljnošću. Zbog toga je uz ovaj praznik odavno vezan post. Crkvena pravila
Srpska pravoslavna crkva sutra proslavlja Vozdviženje (podizanje) Časnog krsta, praznik koji je u narodu poznat kao jesenji Krstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kojem je Isus Hristos raspet na Golgoti. Krstovdan se obeležava kao crveno slovo u kalendaru i vernici taj dan poste, a mnogi jedu
Na jesenji Krstovdan proslavlja se praznik tokom kog je Konstantin Veliki (potonji Sveti car Konstantin) zaustavio progon hrišćana i podigao krst u Rimu kao simbol pobede nad carom Maksencijem. Crkva, pak, 27. septembra obeležava dva značajna događaja u hrišćanstvu – pronalazak Časnog krsta na Golgoti na kom je razapet Isus Hrist i povratak Časnog
Vozdviženije časnog Krsta ili jesenji Krstovdan proslavljamo sutra, u nedelju, pa se mnogi vernici pitaju kako se posti. Prema crkvenom kalendaru taj dan se posti na ulju. Jesenji Krstovdan predstavlja jedan od važnih praznika u pravoslavnoj crkvi, a mnogi ga slave i kao krsnu slavu. Posvećen je Časnom Krstu Gospodnjem, i vezuje se za događaj iz 4
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Krstovdan, Vozdviženje Časnog krsta. Za ovaj praznik vezuje se veliki broj narodnih običaja. Krstovdan je jedan od značajnih dana u crkvenom kalendaru , a običaji koji ga prate deo su šireg narodnog predanja koje se generacijama prenosilo sa kolena na koleno. To je dan kada je carica Jelena, majka
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernice slave sutra, 27. septembra, jesenji Krstovdan , odnosno Vozdviženje Časnog krsta. Veliki praznik koji je u crkvenom kalandaru obeležen crvenim slovom, obeležava se u spomen na dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Krstovdan se slavi dva puta godišnje
