Ovogodišnji praznik Vozdviženja Časnog Krsta , koji se proslavlja 27. septembra, obeležava se u godini u kojoj se navršava 1.700 godina od 326. godine, kada je, prema crkvenom predanju, sveta Jelena stigla u Jerusalim i započela potragu za Krstom Gospodnjim. Arheološka istraživanja u Hramu Vaskrsenja Hristovog započeta su tokom radova na obnovi poda
Na praznik Vozdviženja Časnog Krsta , verni narod okupio se u Hramu Svetog Save na Vračaru, gde je svetu Liturgiju služio patrijarh srpski Porfirije. U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio je o Časnom Krstu kao putokazu koji čoveka vraća Hristu, dok je patrijarh Porfirije na kraju Liturgije pozvao vernike da Krst u svom životu ne vezuju za osvetu,
Na Vozdviženje Časnog krsta , Krstovdan, u hramovima se iznosi Časni krst , vernici mu se poklanjaju, a praznik se proslavlja kao jedan od dvanaest velikih praznika Pravoslavne crkve. Ipak, kada dođe vreme za trpezu, praznična radost ima drugačiji oblik: Vozdviženje Časnog krsta Gospodnjeg je strogo posni dan. Zašto se na dan tako velikog praznika
Na ikoni Vozdviženja Časnog Krsta sve je podređeno jednom prizoru: Krst se uzdiže iznad okupljenog vernog naroda. Ipak, iza tog naizgled jednostavnog prikaza krije se mnogo više detalja. Ko je jerarh koji drži Krst, ko su dvojica đakona uz njega i zašto se sa leve i desne strane pojavljuju Sveti car Konstantin i Sveta carica Jelena? Odgovor počinje
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Vozdviženje (podizanje) Časnog krsta, praznik koji je u narodu poznat kao jesenji Krstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kojem je Isus Hristos raspet na Golgoti. Krstovdan se obeležava kao crveno slovo u kalendaru i vernici taj dan poste, a mnogi jedu
5,9K Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, proslavljaju jesenji Krstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hristos na Golgoti. Vernici se tokom današnjeg dana pridržavaju posta, a bere se i posvećuje bosiljak. Prema predanju, 326. godine carica Jelena, majka cara Konstantina,
Izreka "Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“, vezuje se za veliki pravoslavni praznik – Krstovdan. Ova poslovica podseća vernike na značaj posta, molitve i poštovanja Časnog krsta. Prema crkvenom kalendaru, ovaj dan je posvećen sećanju na pronalazak i uzdizanje Časnog krsta na kojem je, prema hrišćanskom verovanju, stradao Isus Hrist. Post na Krstovdan
Krstovdan u narodnom verovanju važi za jedan od dana po kojima se predviđa kakva će biti predstojeća zima. Prema vremenskim prilikama na ovaj praznik, naši preci su tumačili da li nas očekuju sneg, mraz, suša ili blaga zima. Prema narodnom verovanju , ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna
Vozdviženje časnog Krsta, često nazivan i kao (jesenji) Krstovdan , je crkveni i narodni praznik koji se obeležava danas, 27. septembra (14. septembra po julijanskom kalendaru). Jesenji Krstovdan predstavlja jedan od važnih praznika u pravoslavnoj crkvi, a mnogi ga slave i kao krsnu slavu. Posvećen je Časnom i Životvornom Krstu Gospodnjem, i vezuje
Krstovdan u narodnom verovanju važi za jedan od dana po kojima se predviđa kakva će biti predstojeća zima. Prema vremenskim prilikama na ovaj praznik, naši preci su tumačili da li nas očekuju sneg, mraz, suša ili blaga zima. Prema narodnom verovanju , ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna
