Velika Gospojina , jedan od najvećih praznika u pravoslavlju, posvećen Uspenju Presvete Bogorodice , se u narodu doživljava kao vreme smirenja, tišine i povratka suštinskim vrednostima - veri, porodici i unutrašnjem miru. Vernici ga dočekuju sabrano, uz molitvu i odlazak u crkvu, jer se veruje da je upravo ovaj praznik trenutak kada treba zastati i
Praznik Uspenja Presvete Bogorodice , koji se u pravoslavnoj tradiciji obeležava 28. avgusta, jedan je od najvećih i najvažnijih praznika posvećenih Majci Božijoj. Ovaj dan vernici doživljavaju kao trenutak duhovnog smirenja i sećanja na upokojenje Presvete Bogorodice, ali i na njeno uznesenje u večni život. U narodu se praznik Velika Gospojina poštuje
Naši preci verovali su da vremenske prilike na Veliku Gospojinu mogu da nagoveste kakav nas period čeka. Posmatrali su nebo, kišu, sunce i promene u prirodi, tražeći u njima znakove za jesen i zimu. Velika Gospojina smatra se jednom od važnih prekretnica u godini, jer se praznuje u vreme kada leto polako ustupa mesto jeseni. Zbog toga su se za ovaj
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznat kao Velika Gospojina. Ovaj praznik se izdvaja i kao praznik žena i dece, pa danas posebno majke treba da se pomole ovoj svetiteljki. Poželjno je da vernici danas odu u crkvu kako bi prisustvovali L iturgiji , a oni koji su postili Gospojinski post moći
Jedan od najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici u Srpskoj pravoslavnoj crkvi jeste Uspenje Presvete Bogorodice , u narodu poznato kao Velika Gospojina . Praznik se obeležava 28. avgusta po gregorijanskom kalendaru. Njegovo ime na prvi pogled može da zvuči neobično, jer se govori o upokojenju Bogorodice, ali je njegovo značenje mnogo dublje
Foto: Shutterstock/Adam Jan Figel 0 komentara Velika Gospojina ima posebno mesto u narodnom kalendaru, jer se uz ovaj praznik prepliću vera, porodični običaji i tradicija povezana sa ženama i odnosom prema prirodi. “To je praznik koji se nalazi na granici između jednog i drugog perioda godine, pa su se uz njega vezivali običaji koji su se ticali zdravlja,
Velika Gospojina ove godine pada u petak, a upravo taj podatak mnoge vernike dovodi u nedoumicu. Gospojinski post završava se praznikom Uspenja Presvete Bogorodice, pa se postavlja pitanje da li se tog dana prelazi na mrsnu trpezu ili se post nastavlja do kraja dana. Odgovor sveštenika Bojana Krstanovića otklanja dilemu i podseća na pravilo koje važi
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave Uspenije Presvete Bogorodice ili Veliku Gospojinu. Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika i proslavlja se svake godine 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru. Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira , a jedna od najlepših
Uspenje Presvete Bogorodice, Velika Gospojinaili, Međudnevnica je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Ovaj praznik uspomena je na smrt Bogorodice i, prema jevanđeljskom predanju, dan kada se ona vaznela na nebo i „predala svoj duh u ruke Spasitelja“. U narodu je poznat kao Velika Gospojina, praznik majki i dece. SPC slavi Veliku Gospojinu 28. avgusta
