Sutra je Velika Gospojina: Domaćice, stavite ovu biljku u jelo i oterajte zlo od kuće

U susret prazniku - Velikoj Gospojini, koji se obeležava sutra, 28. avgusta, vernici poštuju mnoge običaje. Iako govori o kraju zemaljskog života Bogorodice , ovaj dan (28. avgust) ne doživljava se kao dan žalosti - reč "uspenje" označava mirno upokojenje i prelazak u večnost, pa se praznik slavi kao dan nade, utehe i molitve. Večeras se služi svečano

Na Veliku Gospojinu domaćice u jela stavljaju BOŽJU BILJKU: Veruje se da Bogorodica tako čuva porodicu od zla

Srpska pravoslavna crkva i vernici 28. avgusta obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznato kao Velika Gospojina . Ovaj veliki praznik prate brojni običaji i verovanja, a posebno mesto u narodnoj tradiciji imaju voda i bosiljak – biljka koja od davnina simbolizuje zdravlje, čistoću i zaštitu doma. Velika Gospojina jedan je od najvećih

Žene sutra, na Veliku Gospojinu, prave važan napitak: U vodu se dodaje jedna stvar i pije se baš na praznik

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Uspenje Presvete Bogorodice , odnosno Veliku Gospojinu . U crkvenom kalendaru ovaj praznik je obeležen crvenim slovom. Ovaj praznik se slavi 28. avgusta kada se i završava post koji traje 14 dana. Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika , kome prethodi dvonedeljni post. Predanje kaže

VEČERAS OBAVEZNO URADITE OVO! Sutra je Velika Gospojina, a 4 stvari po narodnom verovanju DONOSE NESREĆU

Gospojinski post polako ulazi u svoju završnicu, a pred nama su poslednji dani ovog strogo poštovanog višednevnog posta. Sutra ćemo obeležiti jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Uspenje Presvete Bogorodice , u narodu poznato kao Velika Gospojina. PROČITAJ JOŠ: DANAS U JELO OBAVEZNO STAVITE BOSILJAK! Slavimo Veliku Gospojinu - OVE STVARI MORATE

Veruje se da sutra, na Veliku Gospojinu, svaka žena na trpezi treba da ima ovu namirnicu: Donosi mir u dom

Pravoslavna crkva i vernici 28. avgusta obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznato kao Velika Gospojina . Ovaj praznik posvećen je uspomeni na smrt Bogorodice i njenom vaznesenju na nebo, kada je, prema predanju, “predala svoj duh u ruke Spasitelja”. Srpski narod oduvek je imao posebno poštovanje prema Bogorodici . Despot Stefan Lazarević

Sutra je Velika Gospojina, crveno slovo: Svi pravi vernici večeras moraju da urade jednu važnu stvar

Gospojinski post polako ulazi u svoju završnicu, a pred nama su poslednji dani ovog strogo poštovanog višednevnog posta. Sutra ćemo obeležiti jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznato kao Velika Gospojina . Poslednji dan Gospojinskog posta je petak, te je što se hrane tiče, prema crkvenom kalednadru dozvoljeno

NAJVEĆE TAJNE VELIKE GOSPOJINE: Običaji i verovanja koja srpski narod čuva od zaborava

SUTRA JE PRETPRAZNIŠTVO VELIKE GOSPOJINE: Evo zbog čega Crkva velike praznike počinje da slavi dan ranije

Ako u crkvenom kalendaru vidimo da je neki dan označen kao „pretprazništvo“, to ne znači samo da je veliki praznik blizu. Crkva je već počela da ga proslavlja. U tome se ogleda jedna od lepota pravoslavnog bogoslužbenog života: veliki praznik ne dolazi iznenada, kao datum koji je jednostavno stigao u kalendaru. Vernici se za njega postepeno pripremaju,

Ostala su još samo dva dana do Velike Gospojine: Vernici jednu stvar pred praznik obavezno moraju da izbegnu

Gospojinski post polako ulazi u samu završnicu. Ostala su još samo dva dana do Velike Gospojine , jednog od najvećih hrišćanskih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici, koji Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju u petak, 28. avgusta. Gospojinski, odnosno Uspenski post počeo je 14. avgusta i traje dve nedelje. Iako je najkraći od četiri velika

U petak je Velika Gospojina: Bogorodica je zaštitnica žena, zbog toga bi trebalo da ispoštuju ovaj važan običaj

Velika Gospojina u narodnom kalendaru zauzima posebno mesto jer se uz ovaj praznik vezuju brojni običaji povezani sa zdravljem, porodicom, ženama i prirodom. Smatrala se važnom prekretnicom u godini, pa su se oko nje razvila verovanja o lekovitom bilju, vodi, plodnosti i zaštiti doma. Kako objašnjava Saša Srećković, muzejski savetnik Etnografskog muzeja