Đurđevdan je praznik koji se smatra za granicu između zime i leta, vezano za ovaj dan postoje običaji koji su se poštovali od davnina, a praktikuju se i danas za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Đurđevdan je praznik sa jako mnogo narodnih običaja, ali i magijskih radnji koje su nam ostale od paganskih
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 6. maja, slave dan svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija - praznik poznat u narodu kao Đurđevdan. Đurđevdan je druga slava po broju svečara u Srbiji iza Nikoljdana, a među najvećim je prolećnim praznicima. Prema narodnom, običajnom računanju vremena, Đurđevdan je polutar godine: vreme se računalo od i
2,K SREMSKA MITROVICA. Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave dan svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija – praznik poznat u narodu kao Đurđevdan. Đurđevdan je ujedno krsna slava mnogih pravoslavnih Srba i Roma, a, prema narodnoj pesmi, bio je krsna slava i Kraljevića Marka. Đurđevdan je među najvećim prolećnim praznicima. Đurđevdan je
Đurđevdan je praznik koji se smatra za granicu između zime i leta, vezano za ovaj dan postoje običaji koji su se poštovali od davnina, a praktikuju se i danas za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Đurđevdan je praznik sa jako mnogo narodnih običaja, ali i magijskih radnji koje su nam ostale od paganskih
NOVI SAD - Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas slave Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Đurđevdan je jedna od najčešćih slava kod Srba. Sveti Georgije se rodio u kući bogatih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao
Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 6. maja (23. aprila po starom kalendaru), čime se obeležava uspomena na Svetog Đorđa. Proslavljaju ga i katolici i pravoslavci, svako po svom kalendaru, kao Dan Svetog Georgija. Kod Srba je on poprimio i neke druge osobine, mešajući se sa prethrišćanskim kultovima Balkana, pa se zato i praznik
Narod tradicionalno odlazi u prirodu uranak i to najčešće pored neke vode. Naravno, postoji još lepih, narodnih običaja za ovaj praznik. Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra će proslaviti Đurđevdan . Na taj način se obeležava uspomena na Svetog Đorđa koji je rođen krajem trećeg veka nove ere u bogatoj hrišćanskoj porodici. Đorđe je rano ostao bez
Sutra slavimo Đurđevdan , praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnos stoke i dobre useve, a u narodu se smatra i za granicu između leta i zime. Tako da, većina običaja koji postoje u narodnom verovanju se odnose na zaštitu, zdravlje i plodnost, a najčešći običaj je pletenje venaca od lekovitog bilja i pranje vodom u
Običaji i verovanja našeg naroda vezani za Đurđevdan postojali su i pre nego što je prihvatio hrišćanstvo. Đurđevdan se u narodu smatra za granicu između zime i leta, praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve. Stoga se većina običaja koji postoje u narodnom verovanju odnose na zaštitu, zdravlje
Đurđevdan se u narodu smatra za granicu između zime i leta, praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve. Đurđevdan je praznik koji se odnosi na narodne običaje , od kojih je glavni pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci. Jedan od narodnih običaja je i da uveče, uoči Đurđevdana,
